Mira Erić Jović, viceguverner Narodne banke Srbije o tržištu osiguranja

Pokazatelji razvijenosti tržišta osiguranja u 2010. godini smanjeni su u odnosu na 2008. godinu, kad su se osetili prvi uticaji krize na sektor osiguranja, pa je premija po glavi stanovnika dostigla u 2010. godini 97 USD ili 73 evra, naspram 113 USD ili 80 evra u 2008. godini, a udeo premije u BDP-u je smanjen sa 2 odsto na 1,9 odsto. Ovo kretanje je u skladu sa tendencijama u regionu, gde je uglavnom došlo do pada ovih pokazatelja u 2010. godini u odnosu na 2008. (npr. u navedenim periodima udeo premije u BDP-u u Hrvatskoj je ostao nepromenjen sa 2,8 odsto, u Rumuniji je smanjen sa 1,8 odsto na 1,7 odsto, a u Bugarskoj sa 2,7 odsto na 2,5 odsto).
Prvi efekti krize odrazili su se na usporavanje rasta kapitala društava za osiguranje, da bi tokom 2009. i 2010. godine došlo do usporavanja nominalnog rasta premije neživotnih osiguranja, tj. do njenog realnog pada, ali uz nastavak trenda nominalnog i realnog rasta premija životnih osiguranja, kao i tehničkih rezervi i bilansne sume. U 2011. godini se nastavlja isti trend kretanja premije neživotnih osiguranja. U poređenju sa raspoloživim podacima za zemlje u okruženju kao što su Mađarska, Slovenija, Rumunija i Hrvatska, može se zaključiti da za sada Srbija ima povoljnije kretanje ukupne premije.
Imajući u vidu navedeno, primetno je da većinu zemalja u okruženju karakteriše nedovoljna razvijenost ovog segmeta finansijskog tržišta, kao i da se pozicija Srbije za sada u tom svetlu može posmatrati kao zadovoljavajuća, ali sa prostorom za značajan napredak. Takođe, važno je istaći da je čak i u uslovima svetske finansijske krize sektor osiguranja poslovao pozitivno u periodu od 2008. do 2010. godine.

Broj društava za osiguranje u stranom vlasništvu je u prethodnom periodu značajno povećan (sa 5 u 2004. godini na 21 u 2011. godini), s tim što je 2007. godina bila „tačka preokreta“ kada je njihov broj premašio broj društava u domaćem vlasništvu. Kao posledica, te godine su i učešća svih značajnih kategorija kao što su broj zaposlenih, bilansna suma, ukupna premija, premija neživotnih osiguranja društava u stranom vlasništvu – zabeležila pretežna učešća u ukupnim navedenim kategorijama.
Što se tiče premije životnih osiguranja, društva za osiguranje u stranom vlasništvu bila su lider u čitavom posmatranom periodu od 2004. godine do danas. Trenutno od 13 društava koja se bave životnim osiguranjem, čak 12 je u stranom vlasništvu. Dok tradicionalno najveći značaj u životnom osiguranju imaju proizvodi u okviru osiguranja života za slučaj smrti i doživljenja (mešovito osiguranje), koji su uz proizvode dopunskog osiguranja od nezgode i osiguranja života sa tačno utvrđenim rokom isplate u 2010. godini činili 86 odsto ukupnog broja zaključenih ugovora životnog osiguranja i 83 odsto ukupne premije životnog osiguranja, na tržištu su se pojavili novi proizvodi kao što su proizvodi osiguranja života sa opadajućim osiguranim sumama, koji se plasiraju prilikom zaključivanja ugovora o kreditu sa bankom, kao i proizvodi dopunskog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.
Raznovrsnost potreba potencijalnih osiguranika motiviše društva za osiguranje da rade na daljem razvoju proizvoda osiguranja i redizajniranju postojećih koji će na što bolji način zadovoljiti te potrebe. Osim na razvoju modela za povećanje obima prodaje, društva će – ako žele da budu uspešna – morati da rade na očuvanju efikasnosti u rešavanju šteta, pripremi za novi koncept adekvatnosti kapitala, vršenju run-off analiza dovoljnosti rezervacija i drugo.