“Mislim da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera.”

- Tomas Vatson, predsednik IBM-a, 1943.

“640k je više nego dovoljno za bilo kog korisnika.”

- Bil Gejts, 1981

“Obzirom da kalkulator ENIAC ima 18 000 vakumskih cevi i teži 30 tona, kompjuteri u budućnosti će možda imati manje od 1000 vakumskih cevi i težiće samo tonu i po.”

- Popularna mehanika, 1949.

“Putovao sam po celoj zemlji, pričao sam sa najvećim stručnjacima i mogu da tvrdim da je obrada podataka hir koji neće da potraje ni godinu dana.”

- Odgovorni urednik Poslovnih knjiga, 1957.

“Ali … to ničemu ne služi.”

- Inženjer u odseku IBM-a za razvoj, 1968. godine, komentarišući otkriće mikročipa.

“Ne postoji ni jedan razlog zašto bi neko želeo kompjuter u kući.”

- Ken Olson, predsednik i osnivač kompanije Digital Equipment Corp., 1977.

“Otisli smo u Atari i rekli: “Imamo neke fantastične ideje, šta mislite da nas finansirate? Ili, mi ćemo da vam ih damo. Dajte nam samo platu, i mi ćemo raditi za vas na tom projektu.” Nisu pristali. Onda smo otišli u Hewlett-Packard, a oni su rekli: “Hej, ne trebate nam. Nemate čak ni fakultet.”

- Stiv Džobs, osnivač kompanije “Apple”, pokušavajući da zainteresuje Atari i HP za njegov i Voznijakov personalni računar.

ušteda zahvaljujući internetu u ekonomskoj krizi

Recimo da sva javna preduzeća, lokalne samouprave, ustanove, svi koji se finansiraju iz republičkog, pokrajinskog ili lokalnog budžeta imaju internet. Konstantan, gde nije potrebna prevelika brzina, tako da se ADSL, kablovski ili bežični internet može koristiti za nekih 1500 dinara mesečno. Koje uštede može on doneti adekvatnim, konstantnim i pametnim korišćenjem?

ušteda na telefonu i faksu

Po nekim mojim iskustvima, prosečni računi za telefon u javnim preduzećima su od 5 do 15 hiljada dinara. Neka prosek bude 10.000. Ako zanemarimo činjenicu da je više od polovine utrošeno na privatne razgovore (što nije tema ovog teksta), veći deo poslovnih razgovora se svodi na objašnjavanje činjenica koje se mogu iskazati pismenim putem. Dakle, mejlom. U razgovoru školskog pedagoga sa policijom, psihologa Centra za socijalni rad sa psihijatrom iz bolnice, policijskog inspektora sa javnim tužiocem, opisuju se pacijent, osumnjičeni, govori o prethodnom iskustvu, daju saveti. Sve to se u dosta slučajeva može napisati u mejlu, a ostaje i trag o tome, što kasnije može takođe koristiti. Ako se samo jedna petina razgovora ne obavlja telefonom već se razmena informacija obavlja mejlom, eto uštede od 2 hiljade dinara svakog meseca. Kada govorimo o faksu, 90% faksova se može slati mejlom, ali neka uđe i to u tih 2.000.

ušteda na gorivu

Odlasci do banke za prenos novca, do Uprave za trezor po izvod, nisu potrebni (osim u izuzetnim slučajevima) ako se koristi elektronsko bankarstvo. Dosta banaka ovu uslugu već nudi, Uprava za trezor, bar koliko ja znam, još uvek ne. Dakle, uz malo truda, moguće je ove svakodnevne “šetnje” takođe preseliti u “virtuelni svet” i uštedeti po par kilometara i po pola sata dnevno. U delu sa telefonima pomenuo sam saradnju srodnih institucija, tu su i odlasci do dobavljača za račun, do kupca za predračun, i tu se odlazi autom od jedne do druge firme kako bi se neki papir odneo ili doneo, što je često smešno i nepotrebno. Recimo da se svakog radnog dana posao odradi preko interneta umesto da službeni auto pređe samo 4 kilometra. To je 100 kilometara mesečno. 7 litara goriva. Zaokružimo na manje – 600 dinara.

ušteda na seminarima

Naravno da “živi” seminari imaju svoju draž i prednosti upoznavanja “tet a tet”. Ali u uslovima ekonomske krize, mora se i to svesti na minimum. Naročito imajući u vidu da seminari službenicima javnih ustanova mahom služe da vide neko turističko mesto, odmore malo, a poneko doživi i “neko veoma privatno zadovoljstvo” . Firme o kojima pričamo šalju po par radnika na seminare, savetovanja i slične aktivnosti u proseku jednom u dva meseca. Cena samog seminara je otprilike jednaka ceni onlajn seminara koji postoje i kod nas za mnoge oblasti. Za one konkretne teme za koje ne postoji onlajn varijanta, nadležna ministarstva mogu veoma lako to da organizuju. Dakle, štedi se prevoz do mesta seminara, i troškovi smeštaja i ishrane za, neka bude dve osobe, mada ih je često i više. Seminari se organizuju uglavnom u Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku, Zlatiboru. Prosek kilometara za dolazak možemo reći da je 150. I povratak – 300. 21 litar goriva, 1800 dinara. Pun pansion je u najmanju ruku 3000 din. Dve osobe puta dva dana, 12.000. Ukupno po seminaru – 13.800. Pošto je, rekli smo, prosek jedan seminar u dva meseca, ušteda za firmu je 6.900 dinara mesečno.

ušteda na službenom glasniku

Ovo nije velika stavka mesečno po firmi, ali ništa nije nebitno kada se kasnije vidi kolika je ušteda to na republičkom nivou. Naime, po cenama Službenog glasnika vidimo da je godišnja pretplata na elektronsko umesto na štampano izdanje za 1.100 dinara manja. Obzirom da škole recimo, uzimaju i Prosvetni Pregled, zaokružićemo mesečnu uštedu na 100 dinara.

ostale uštede zahvaljujući internetu

Ostale moguće uštede na nekim troškovima koje imaju neke ali ne sve javne firme/preduzeća ne bih sada računao ali sigurno bi još dodatno smanjile troškove raznih budžeta. Mislim recimo na plaćanje kablovske televizije (postoji i internet televizija i to besplatna), kupovina dnevne štampe vs internet izdanja, i slično.

ukupna ušteda zahvaljujući internetu u ekonomskoj krizi

Telefon i faks – 2000. Gorivo 600. Seminari 6.900. Službeni glasnik 100. Ukupno – 9.600. Internet nas košta 1500, dakle svaka firma bi uštedela 8100 dinara. Uzmimo da prosečna opština u Srbiji ima po jednu poštu, Telekom, Dom zdravlja, EPS ispostavu, MUP, sud, naravno opštinsku upravu, katastar nepokretnosti, komunalno preduzeće, vrtić, Centar za socijalni rad, biblioteku, tri škole. Neke opštine imaju i fakultete, neke domove učenika, domove za stare, kulturne centre, pozorišta, televizije,i još štošta. Ali obzirom da neke druge nemaju te dodatne usluge, recimo da u proseku opština ima još po dve od tih dodatnih institucija. Dakle, to je 17 firmi. Ušteda je 137.700 dinara. U Srbiji ima 168 opština, što znači da se u javnim preduzećima i ustanovama koje su na budžetu u Srbiji iskoristi potencijal interneta, mesečna ušteda na nivou države bi mogla da bude oko 23.133.600 dinara. I nije zanemarljiva cifra. A dostići je, to je i lako i teško. Zavisi ko iz kog ugla posmatra.

Prvi primer – Jim Jarmusch video

Uz ovaj video, sa naslovom “Jim Jarmusch na Kustendorfu” među povezanim našla su se i ova tri videa:
“Black Box – I Don’t Know Anybody Else (Acapella) – Polydor Records – 1990″
“Happiness Scene I Couldn’t Stop Laughing At”
“Google I/O ’08 Keynote by Marissa Mayer”

Ama baš nikakve povezanosti na Youtube nema. Potpuno različiti naslovi, opisi, kategorija i tagovi. Međutim, malom analizom došao sam do sledećih činjenica. Ako na Google tražimo “Black Box” Jim Jarmusch
dobijamo 3.360 rezultata. Na 3.360 stranica koje je Google indeksirao, pojavljuju se i “Black Box” i Jim Jarmusch.
Šta je sa sledećim videom? 6.960 rezultata za “I Couldn’t Stop Laughing” Jim Jarmusch.
I 3.040 rezultata za Marissa Mayer Jim Jarmusch.

Da li je ovo pravilo? Da li Youtube algoritam koristi i Google index, te na osnovu broja strana gde se nalaze bitniji delovi naslova oba videa određuje koliko su oni povezani? Na osnovu ovog primera rekao bih da je to jedino objašnjenje.

No, za svaki slučaj pogledajmo još jedan primer povezanih videa na Youtube.

Uz video Leptirica (1973) – Serbian Horror kao povezani video pojavljuje se Sava Savanović.
Jedan je u kategoriji “film i animacija” a drugi u “komedija”, ni jedan zajednički tag, ništa zajedničko u opisu. Ali zato, na Wikipediji na strani o Savi Savanoviću stoji kao veza link ka Wikipedija članku o filmu Leptirica.

Dakle, mogu slobodno da tvrdim da Youtube za “related videos” koristi Google index i Google algoritam, te da uzima u obzir kao relevantno, nalaze li se termini iz naslova dva videa na većem broju istih stranica na internetu, naročito ako su to stranice sa autoritetom. Ovo saznanje može itekako pomoći u SEO optimizaciji videa, što će inače po svemu sudeći biti tendencija u 2009. godini.

Svakako zanimljiva ideja. Objašnjeno je da ne treba da se glasa za nju jer je poštena, obrazovana i nezavisna, i išlo se na humor. Mislim da je ideja odlična ali nedovoljno razrađena. Moglo je dodati možda još i nešto u smislu “Nemojte da glasate za Milu jer ništa više neće biti kao pre”, “Ne glasajte za Milu jer će mnogi zbog nje završiti u zatvoru” i slično. Ovako je načet zanimljiv koncept negativne izborne kampanje i čini se da nije iskorišćen onoliko koliko potencijala ima. Ali, uprkos tome, Mili je falilo samo stotinak glasova da uđe u drugi krug izbora tada.
Sada su u toku novi izbori za gradonačelnika i Mila se kandiduje ponovo. I opet koristi istu, negativnu kampanju. Koristi pomenuti spot, ali ovaj put ide i sa bilbordima “Nemojte da glasate za Milu”

Predizbornu kampanju Mili radi njen brat, Ranko Petrović i o neobičnosti kampanje kaže: Ja sam odgovoran za bilborde i predstavljanja. “Nemojte da glasate za Milu” – cilj nam je da unesemo duhovitost u kampanju. Takav je mentalitet građana Karpoša.

U vreme kada je internet ušao u svaku poru društva i svačiji život, u gradu Reinbachu kraj Bonna nemačka vojska se priprema za novi tip ratovanja – digitalno ratovanje.

Nemački general Friedrich Wilhelm Kriesel komandant je jedinice drugačijih nemačkih ratnika, obrazovanih na Bundeswehrovim odeljenjima za IT, koji nove ratne metode uvežbavaju na kompjuterima – svom glavnom oružju. Njegov je zadatak istrenirati jedinicu sastavljenu od 76 vojnika-hakera za cyber rat.

Mnoge su svetske vlade prepoznale uništavanje kompjuterskih sistema ili ometanje elektronskog poslovanja u nekoj državi, smetnji rada vlade, banaka, ali i nuklearnih postrojenja, kao ključan deo ratovanja u budućnosti. Zapadni obaveštajci i vojni stručnjaci uvereni su pritom da su neprijatelji, kao i u doba Hladnog rata, na istoku – u Rusiji i Kini.

U proleće 2007. banke, vladine agencije i političke stranke u Estoniji napadnute su u cyber svetu, Estonci tvrde od strane Rusije. Baltička republika poznata po svom elektronskom poslovanju bila je nakratko u potpunosti offline i postala tako prvo poprište IT rata. Osim u Estoniji, takvi su napadi zabeleženi i na Gruziju prošle godine, u jeku sukoba s Rusijom, a i u Kirgistanu.

Nemačke su obavještajne službe prijavile cyber napade iz Kine na nekoliko nemačkih ministarstava i vladu u pokušaju da se otkriju poverljive informacije. Navodno su 2007. kineski hakeri postali tako uporni u svojim pokušajima industrijske špijunaže da je kancelarka Angela Merkel otvoreno zatražila od kineskih diplomata za vreme njihove posete Nemačkoj da se sa tim prestane.

Kompjuterske mreže su najranjivija infrastruktura i zato bi mogle biti glavna meta terorista, tvrde i američki stručnjaci koji već godinama upozoravaju na mogući “elektronski Pearl Harbor”, “digitalni 11. septembar” ili “Cybergeddon”. Američki stručnjaci u svom izveštaju Kongresu navode kako upravo Kina “agresivno razvija svoje ratne cyber veštine i tehnologiju” i kako bi “uskoro mogla biti u značajnoj prednosti” pred drugim nacijama. Mediji su već objavljivali vesti o cyber ratovima među islamističkim grupama na Bliskom istoku.

Svi ti incidenti otvorili su čitav niz pitanja o tome radi li se zaista o ratu, opravdava li takav napad odgovor i hoće li uskoro sve vlade trebati sopstvene kadrove i tehnologiju za obranu i napade u cyber svetu. Usijane rasprave na sastancima NATO-a ipak do sada nisu dale odgovor na pitanje trebaju li se cyber napadi tretirati kao oružani napadi.

Nemačka je vlada u međuvremenu odobrila nacrt zakona kojim bi se pojačala sigurnost državnih informacija i komunikacijskih kanala o kojem će uskoro raspravljati Bundestag. Nemački bi hakeri-ratnici, pak, uskoro trebali biti osposobljeni za cyber obranu, ali i napade.

Pa, političari, ako ne želite da se neko posluži vašim imenom na Twitter-u, otvarajte naloge što pre i počnite da twitujete kako bi onemogućili “lažne” u startu.

John Andrews iz Masačuseca je čovek koji za promociju svog restorana itekako koristi internet. Pre svega, tu je sajt restorana urađen u WordPress softveru, dakle blog osnova, i apdejtuje se novim postovima gotovo svakodnevno. Bira se “mušterija dana” i objavi post sa slikom i kratkim tekstom o toj mušteriji, postavljaju fotografije specijaliteta, objavljuju promocije i sve novosti vezane za restoran.

Džonov restoran takođe ima i svoju Facebook grupu koja trenutno broji 42 fana.

Restoran ima i svoj Twitter nalog koji prati 298 tviteraša. Za komšije i ljude koji povremeno odu u restoran, Twitter može zaista biti koristan. On na Twitteru objavljuje popuste za svoju ketering službu

objavljuje popuste na pojedina jela ako u restoranu pomenete da ste za popust čuli na Twitteru, ili pojašnjava šta je šta iz jelovnika. Odgovara potencijalnim i postojećim mušterijama direktno:

Sve u svemu, odličan primer korišćenja interneta u poslovanju malog restorana koji tako dobija sve više zadovoljnih mušterija.

Pa valjda im je lakše da odgovore na mejl kad stignu nego na telefonski poziv kad god neko pozove. No dobro, bar se polako internet komunikacija širi, korak po korak. Počeće da odgovaraju i na mejl valjda za nekih godinu dana.

Evo teksta pesme:

Some things in life are bad
They can really make you mad
Other things just make you swear and curse.
When you’re chewing on life’s gristle
Don’t grumble, give a whistle
And this’ll help things turn out for the best…

And…always look on the bright side of life…
Always look on the light side of life…

If life seems jolly rotten
There’s something you’ve forgotten
And that’s to laugh and smile and dance and sing.
When you’re feeling in the dumps
Don’t be silly chumps
Just purse your lips and whistle – that’s the thing.

And…always look on the bright side of life…
Always look on the light side of life…

For life is quite absurd
And death’s the final word
You must always face the curtain with a bow.
Forget about your sin – give the audience a grin
Enjoy it – it’s your last chance anyhow.

So always look on the bright side of death
Just before you draw your terminal breath

Life’s a piece of shit
When you look at it
Life’s a laugh and death’s a joke, it’s true.
You’ll see it’s all a show
Keep ‘em laughing as you go
Just remember that the last laugh is on you.

And always look on the bright side of life…
Always look on the right side of life…
(Come on guys, cheer up!)
Always look on the bright side of life…
Always look on the bright side of life…
(Worse things happen at sea, you know.)
Always look on the bright side of life…
(I mean – what have you got to lose?)
(You know, you come from nothing – you’re going back to nothing.
What have you lost? Nothing!)
Always look on the right side of life…

Ovo je video snimljen 2007. godine u Londonu, na Trafalgar Skveru, pri postavljanju Ginisovog rekorda. Najveći broj ljudi u orkestru koji svira na ljuskama kokosovog oraha. Učestvovalo je više od 4.000 ljudi i pevali su “Always Look on the Bright Side of Life”.

I na kraju, blipujte Always Look on the Bright Side of Life.

Veoma slični su i rezultati za reči NAVIJACI – NAVIJAČI, POLITICKI – POLITIČKI, kao i za PRIRUCNIK – PRIRUČNIK. Jedini izuzetak na koji sam u ova četiri slučaja naišao je da se u Bosni i Hercegovini više tražio PRIRUČNIK od PRIRUCNIKA. Ovo je verovatno, jedan od izuzetaka koji potvrđuje pravilo.