Retrevo je uradio istraživanje na 1000 ispitanika, korisnika socijalnih sajtova, na temu zavisnosti od Twitter-a i Facebook-a. Evo do kojih zaključaka su došli.

Da li se logujete na Facebook ili Twitter nakon odlaska na spavanje?
48% Da, tokom noći ili čim se probudim.

Da li je logovanje na Facebook ili Twitter prva stvar koju uradite ujutru?
42% Da.

Da li se  logujete na Facebook bar jednom dnevno?
56% Da

Da li se logujete na Facebook na svakih par sati?
12% Da

Ne smeta im da im elektronska poruka prekine:
večeru 32%
poslovni sastanak 15%
seks 8%

Detaljnije o Retrevo istraživanju zavisnosti.

Krajem marta u Splitu je održana regionalna konferencija ICT sektora, 9. Cisco Expo. Radi se o jednom od najvećih regionalnih okupljanja ICT profesionalaca i poslovnih ljudi i konferenciji posvećenoj mrežnim tehnologijama.
Na konferenciji su se mogla čuti mišljenja i predviđanja u kom pravcu će se internet dalje razvijati. Recimo, da će se mobilni internet drastično povećati, čak 40 posto do 2014. godine, a promet podataka do tada trebalo bi da zabeleži rast od neverovatnih 3900 posto što stvara potrebe za mrežama nove generacije koje će zadovoljiti rastuće potrebe korisnika, naročito u video i data aplikacijama.
Ana Blažinić direktorka Cisco-a Hrvatska izjavila je da će prema njihovim procenama gotovo 90 posto celokupnog prometa na internetu do 2014. činiti video sadržaji. Kako pokazuju podaci, sve manje ljudi internet koristi za nasumično pretraživanje i upotrebu on-line aplikacija, dok video streaming i preuzimanje video sadržaja predstavlja trend koji će se nastaviti i u narednim godinama.
Budućnost poslovanja, posebno za pružaoce usluga, u Cisco-u vide u “Cloud Computingu” i virtuelizaciji.
Razvojem Cloud Computinga omogućava se drastičan razvoj infrastrukture, dodatno jačanje mreže i stvaranje virtuelnih prostora za čuvanje podataka, što utiče na razvoj velikog broja usluga i mogućnosti.

Sajt GlassDoor objavio je prosečne plate programera, ljudi iz razvoja softvera, softverskih inženjera, raznih zanimanja iz IT sektora u velikim IT firmama. Evo izvoda iz njihovog spiska. Dat je prosek godišnjih plata za 2009. godinu. Nekome će ove plate izgledati ogromne, nekome male, neka svako proceni za sebe.

Microsoft Software Development Engineer

prosek: $90,608

IBM Staff Software Engineer

$83,361

Google Software Engineer

$95,566

Oracle Software Engineer

$87,879

Yahoo Software Engineer

$97,010

Intel Software Engineer

$81,456

Hewlett-Packard Software Engineer

$88,959

eBay Software Engineer

$91,938

Symantec Software Engineer

$80,785

Mac genius bar:

$18.07 na sat

Best Buy, Geek Squad Agent

$11.92 na sat

Mac Specialist, Apple Store

$11.43 na sat

PC Technician

$11 na sat

Infosys Project Manager

$79,276

Dell Project Manager

$83,064

Sprint Nextel Project Manager

$81,052

Sapient Associate Project Manager

$59,571

Wipro Technologies Project Manager

$83,208

IT Consulting Salaries

Accenture Consultant

$81,052

Bearing Point Consultant

$73,078

Bearing Point Consultant

$73,078

Chevron IT, IT Business Analyst

$65,485

Tata Consultancy IT Analyst

$60,775

Capgemini Senior Consultant

$85,088

AOL: Senior Database Administrator

$112,250

Expedia: Senior Database Administrator

$97,595

Verizon Network Engineer

$72,985

HP Solutions Architect

$110,838

TEKsystems Technical Recruiter

$36,675

Akamai Technical Sales Engineer

$109,464

Siemens IT Solutions, Technician

$23.85 na sat

Lenovo Product Manager

$86,300

Svetsko tržište usluga testiranja kompjuterskog softvera nastavlja rast i procenjuje se da će do 2013. dostići vrednost od 56 milijardi dolara, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, pokazala je studija koju je izradila konsultantska firma Ovum.

Sve više kompanija seli svoje usluge testiranja u inostranstvo, autsorsuje posao, kako se sve češće kaže. Indija tu učvršćuje svoju poziciju najpopularnije destinacije.

“Oba tržišta, i ono usluga testiranja dodeljenih podizvođačima i onih koje kompanije sprovode same, doživeće rast u sledeće četiri godine, ali ne vrtoglavom brzinom kao u protekle četiri godine”, ističe Ovum.

“Uprkos tom usporavanju, usluge testiranja zabeležiće ukupnu godišnju stopu rasta od 9,5% u razdoblju od 2008. do 2013, višu od većine drugih tržišta usluga vezanih za informatičku tehnologiju”.

Kompjuterski softver testiraju same kompanije ili specijalizovane firme, radi procene njihovih mogućnosti, ali i otkrivanja grešaka, uključujući moguće bagove.

Alexander Simkin, viši analitičar Ovuma i autor ovog izveštaja, ističe da Indija po kvalitetu pruženih usluga hvata korak s evropskim i severnoameričkim firmama za testiranje, uz znatno niže cene.

“Indijske firme koje pružaju usluge testiranja nekada su konkurisali isključivo niskim cenama. No, to se menja i sada se tamošnje firme penju u lancu vrednosti i nude iste mogućnosti kao i severnoameričke i evropske kompanije”, kazao je, dodavši da, kako je snažan rast potražnje doveo do manjka stručne radne snage u Indiji, moglo bi doći do selidbe sve većeg broja radnih mesta u toj industriji u druge jeftinije zemlje, poput Kine, Malezije i zemalja severne Afrike.

Gary Vaynerchuk, vlasnik sada već poznatog sajta Winelibrary TV, pre nekog vremena ponudio je besplatnu dostavu za sve narudžbine novih mušterija (Geri inače prodaje vina). Kao kanale za svoju novu kampanju odabrao je bilbord, mini brošuru i Twitter.

bilbord kampanja

Bilbor izrađen za ovu kampanju postavljen je na veoma prometnom mestu u NjuDžersiju. Troškovi su iznosili 7.500 dolara. Zahvaljujući bilbordu dobio je 300 novih mušterija.

mini brošura

Napravljena je luksuzna brošura na četiri lista sa kuponima za besplatnu dostavu. Brošura je poslata poštom na veliki broj adresa. Troškovi štampanja i slanja izneli su 15.000 dolara. Na ovaj način, Winelibrary TV je dobio 200 novih mušterija.

Twitter

Gary Vaynerchuk na Tviteru ima 38.000 ljudi koji ga prate. Poslao je poruku o kampanji sa pozivom za nove, potencijalne klijente. Ispostavilo se da je Twitter bio najisplativiji. Ta kampanja nije koštala ništa a samo na taj način dobijeno je 1.800 novih kupaca.

GMX istraživanje rađeno na oko 2000 Britanaca došlo je do zaključka da 54% ljudi kada prime mejl na osnovu samo tog mejla donose zaključke o osobi koja je email poslala. Donose zaključke o inteligenciji, starosti, socijalnom statusu. Svaki treći ispitanik je svestan ove situacije, te veoma vodi računa o izgledu, sadržaju i tonu koji email sadrži pre no što ga i pošalju.
Osobe ženskog pola se kada sastavljaju mejl poruke trude da deluju veselo, čak dva puta više nego muškaraci. Njih četvrtina stavlja smajlije u poruke kako bi prikrili prava osećanja.
Trećina ispitanika se prilikom pisanja mejla, trudi da ostavi utisak inteligentne, autoritativne i smirene osobe.

ušteda zahvaljujući internetu u ekonomskoj krizi

Recimo da sva javna preduzeća, lokalne samouprave, ustanove, svi koji se finansiraju iz republičkog, pokrajinskog ili lokalnog budžeta imaju internet. Konstantan, gde nije potrebna prevelika brzina, tako da se ADSL, kablovski ili bežični internet može koristiti za nekih 1500 dinara mesečno. Koje uštede može on doneti adekvatnim, konstantnim i pametnim korišćenjem?

ušteda na telefonu i faksu

Po nekim mojim iskustvima, prosečni računi za telefon u javnim preduzećima su od 5 do 15 hiljada dinara. Neka prosek bude 10.000. Ako zanemarimo činjenicu da je više od polovine utrošeno na privatne razgovore (što nije tema ovog teksta), veći deo poslovnih razgovora se svodi na objašnjavanje činjenica koje se mogu iskazati pismenim putem. Dakle, mejlom. U razgovoru školskog pedagoga sa policijom, psihologa Centra za socijalni rad sa psihijatrom iz bolnice, policijskog inspektora sa javnim tužiocem, opisuju se pacijent, osumnjičeni, govori o prethodnom iskustvu, daju saveti. Sve to se u dosta slučajeva može napisati u mejlu, a ostaje i trag o tome, što kasnije može takođe koristiti. Ako se samo jedna petina razgovora ne obavlja telefonom već se razmena informacija obavlja mejlom, eto uštede od 2 hiljade dinara svakog meseca. Kada govorimo o faksu, 90% faksova se može slati mejlom, ali neka uđe i to u tih 2.000.

ušteda na gorivu

Odlasci do banke za prenos novca, do Uprave za trezor po izvod, nisu potrebni (osim u izuzetnim slučajevima) ako se koristi elektronsko bankarstvo. Dosta banaka ovu uslugu već nudi, Uprava za trezor, bar koliko ja znam, još uvek ne. Dakle, uz malo truda, moguće je ove svakodnevne “šetnje” takođe preseliti u “virtuelni svet” i uštedeti po par kilometara i po pola sata dnevno. U delu sa telefonima pomenuo sam saradnju srodnih institucija, tu su i odlasci do dobavljača za račun, do kupca za predračun, i tu se odlazi autom od jedne do druge firme kako bi se neki papir odneo ili doneo, što je često smešno i nepotrebno. Recimo da se svakog radnog dana posao odradi preko interneta umesto da službeni auto pređe samo 4 kilometra. To je 100 kilometara mesečno. 7 litara goriva. Zaokružimo na manje – 600 dinara.

ušteda na seminarima

Naravno da “živi” seminari imaju svoju draž i prednosti upoznavanja “tet a tet”. Ali u uslovima ekonomske krize, mora se i to svesti na minimum. Naročito imajući u vidu da seminari službenicima javnih ustanova mahom služe da vide neko turističko mesto, odmore malo, a poneko doživi i “neko veoma privatno zadovoljstvo” . Firme o kojima pričamo šalju po par radnika na seminare, savetovanja i slične aktivnosti u proseku jednom u dva meseca. Cena samog seminara je otprilike jednaka ceni onlajn seminara koji postoje i kod nas za mnoge oblasti. Za one konkretne teme za koje ne postoji onlajn varijanta, nadležna ministarstva mogu veoma lako to da organizuju. Dakle, štedi se prevoz do mesta seminara, i troškovi smeštaja i ishrane za, neka bude dve osobe, mada ih je često i više. Seminari se organizuju uglavnom u Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku, Zlatiboru. Prosek kilometara za dolazak možemo reći da je 150. I povratak – 300. 21 litar goriva, 1800 dinara. Pun pansion je u najmanju ruku 3000 din. Dve osobe puta dva dana, 12.000. Ukupno po seminaru – 13.800. Pošto je, rekli smo, prosek jedan seminar u dva meseca, ušteda za firmu je 6.900 dinara mesečno.

ušteda na službenom glasniku

Ovo nije velika stavka mesečno po firmi, ali ništa nije nebitno kada se kasnije vidi kolika je ušteda to na republičkom nivou. Naime, po cenama Službenog glasnika vidimo da je godišnja pretplata na elektronsko umesto na štampano izdanje za 1.100 dinara manja. Obzirom da škole recimo, uzimaju i Prosvetni Pregled, zaokružićemo mesečnu uštedu na 100 dinara.

ostale uštede zahvaljujući internetu

Ostale moguće uštede na nekim troškovima koje imaju neke ali ne sve javne firme/preduzeća ne bih sada računao ali sigurno bi još dodatno smanjile troškove raznih budžeta. Mislim recimo na plaćanje kablovske televizije (postoji i internet televizija i to besplatna), kupovina dnevne štampe vs internet izdanja, i slično.

ukupna ušteda zahvaljujući internetu u ekonomskoj krizi

Telefon i faks – 2000. Gorivo 600. Seminari 6.900. Službeni glasnik 100. Ukupno – 9.600. Internet nas košta 1500, dakle svaka firma bi uštedela 8100 dinara. Uzmimo da prosečna opština u Srbiji ima po jednu poštu, Telekom, Dom zdravlja, EPS ispostavu, MUP, sud, naravno opštinsku upravu, katastar nepokretnosti, komunalno preduzeće, vrtić, Centar za socijalni rad, biblioteku, tri škole. Neke opštine imaju i fakultete, neke domove učenika, domove za stare, kulturne centre, pozorišta, televizije,i još štošta. Ali obzirom da neke druge nemaju te dodatne usluge, recimo da u proseku opština ima još po dve od tih dodatnih institucija. Dakle, to je 17 firmi. Ušteda je 137.700 dinara. U Srbiji ima 168 opština, što znači da se u javnim preduzećima i ustanovama koje su na budžetu u Srbiji iskoristi potencijal interneta, mesečna ušteda na nivou države bi mogla da bude oko 23.133.600 dinara. I nije zanemarljiva cifra. A dostići je, to je i lako i teško. Zavisi ko iz kog ugla posmatra.

Prvi primer – Jim Jarmusch video

Uz ovaj video, sa naslovom “Jim Jarmusch na Kustendorfu” među povezanim našla su se i ova tri videa:
“Black Box – I Don’t Know Anybody Else (Acapella) – Polydor Records – 1990″
“Happiness Scene I Couldn’t Stop Laughing At”
“Google I/O ’08 Keynote by Marissa Mayer”

Ama baš nikakve povezanosti na Youtube nema. Potpuno različiti naslovi, opisi, kategorija i tagovi. Međutim, malom analizom došao sam do sledećih činjenica. Ako na Google tražimo “Black Box” Jim Jarmusch
dobijamo 3.360 rezultata. Na 3.360 stranica koje je Google indeksirao, pojavljuju se i “Black Box” i Jim Jarmusch.
Šta je sa sledećim videom? 6.960 rezultata za “I Couldn’t Stop Laughing” Jim Jarmusch.
I 3.040 rezultata za Marissa Mayer Jim Jarmusch.

Da li je ovo pravilo? Da li Youtube algoritam koristi i Google index, te na osnovu broja strana gde se nalaze bitniji delovi naslova oba videa određuje koliko su oni povezani? Na osnovu ovog primera rekao bih da je to jedino objašnjenje.

No, za svaki slučaj pogledajmo još jedan primer povezanih videa na Youtube.

Uz video Leptirica (1973) – Serbian Horror kao povezani video pojavljuje se Sava Savanović.
Jedan je u kategoriji “film i animacija” a drugi u “komedija”, ni jedan zajednički tag, ništa zajedničko u opisu. Ali zato, na Wikipediji na strani o Savi Savanoviću stoji kao veza link ka Wikipedija članku o filmu Leptirica.

Dakle, mogu slobodno da tvrdim da Youtube za “related videos” koristi Google index i Google algoritam, te da uzima u obzir kao relevantno, nalaze li se termini iz naslova dva videa na većem broju istih stranica na internetu, naročito ako su to stranice sa autoritetom. Ovo saznanje može itekako pomoći u SEO optimizaciji videa, što će inače po svemu sudeći biti tendencija u 2009. godini.

Hrvatska se s oko 47,5 posto korisnika interneta u populaciji starijoj od 15 godina nalazi na 11. mestu među 17 zemalja srednje i istočne Evrope, pokazalo je istraživanje GfK “Internet Access and Usage in CEE Countries” dostavljeno iz zagrebačkog Gfk.Istraživanje je sprovedeno u jesen prošle godine na gotovo 17 hiljada ispitanika starijih od 15 godina u 17 zemalja navedene evropske regije.

Obzirom da su rezultati istraživanja pokazali da je regionalni prosek ličnog korištenja interneta u 17 zemalja 47 posto, za Hrvatsku i Srbiju se može reći i da se po tome nalaze negde u sredini, dok su lideri korišćenja interneta Estonija (70,3 posto stanovnika), Slovenija (67,5 posto), Austrija (58,7 posto) te Litvanija (56,9 posto).

U Hrvatskoj je u odnosu na 2007. korištenje interneta u istraživanoj populaciji poraslo 8 posto. To je svrstava među zemlje sa značajnijim rastom, gdje su još Mađarska i Poljska (s porastima od po 12 posto), Češka (10 posto), Slovačka i Ukrajina (po oko 9 posto) te Slovenija i Rumunija (po 5 posto rasta).

Iz vlastitog stana najviše internetu pristupaju Estonci i Slovenci (po 74 posto), dok to iz Hrvatske čini oko 47 posto korisnika, što je opet negde u sredini.

Znatno lošije Hrvatska stoji s pristupom mobilnom internetu, u čemu je predzadnja sa 3 posto korisnika koji to imaju. Na zadnjem mestu u tome je Bugarska s 2 posto takvih korisnika, dok su prvi letonci (22 posto), a slede Slovenci i Austrijaci (po oko 19 posto).

Najčešća usluga koja se koristi na internetu u svim zemljama je slanje i primanje elektronske pošte (e-mail), u čemu je Hrvatska s 59 posto u donjem delu lestvice. Sličnu poziciju ima i kod korištenja usluge traženja novih vesti na dnevnoj bazi, ‘chatu’, internet bankarstva i kupovanja putem interneta.