Finska je postala prva država koja je pristup brzom internetu proglasila osnovnim ljudskim pravom. Od 1. jula stupa na snagu zakon po kojem će svaki stanovnik Finske imati pravo pristupa internetu uz minimalnu brzinu od 1 megabit po sekundi.

Finska država je već ranije obećala da će svaki stanovnik do 2015., kada je planiran završetak nove optičke infrastrukture, imati pristup internetu od 100 megabita po sekundi.

Svi operateri u Finskoj, po novom zakonu  obvezni su svakom građaninu koji to želi osigurati infrastrukturu koja podržava najmanje 1 mbps što ranije nije bio slučaj u nekim ruralnim sredinama gde je brzina interneta bila znatno manja.

Retrevo je uradio istraživanje na 1000 ispitanika, korisnika socijalnih sajtova, na temu zavisnosti od Twitter-a i Facebook-a. Evo do kojih zaključaka su došli.

Da li se logujete na Facebook ili Twitter nakon odlaska na spavanje?
48% Da, tokom noći ili čim se probudim.

Da li je logovanje na Facebook ili Twitter prva stvar koju uradite ujutru?
42% Da.

Da li se  logujete na Facebook bar jednom dnevno?
56% Da

Da li se logujete na Facebook na svakih par sati?
12% Da

Ne smeta im da im elektronska poruka prekine:
večeru 32%
poslovni sastanak 15%
seks 8%

Detaljnije o Retrevo istraživanju zavisnosti.

Krajem marta u Splitu je održana regionalna konferencija ICT sektora, 9. Cisco Expo. Radi se o jednom od najvećih regionalnih okupljanja ICT profesionalaca i poslovnih ljudi i konferenciji posvećenoj mrežnim tehnologijama.
Na konferenciji su se mogla čuti mišljenja i predviđanja u kom pravcu će se internet dalje razvijati. Recimo, da će se mobilni internet drastično povećati, čak 40 posto do 2014. godine, a promet podataka do tada trebalo bi da zabeleži rast od neverovatnih 3900 posto što stvara potrebe za mrežama nove generacije koje će zadovoljiti rastuće potrebe korisnika, naročito u video i data aplikacijama.
Ana Blažinić direktorka Cisco-a Hrvatska izjavila je da će prema njihovim procenama gotovo 90 posto celokupnog prometa na internetu do 2014. činiti video sadržaji. Kako pokazuju podaci, sve manje ljudi internet koristi za nasumično pretraživanje i upotrebu on-line aplikacija, dok video streaming i preuzimanje video sadržaja predstavlja trend koji će se nastaviti i u narednim godinama.
Budućnost poslovanja, posebno za pružaoce usluga, u Cisco-u vide u “Cloud Computingu” i virtuelizaciji.
Razvojem Cloud Computinga omogućava se drastičan razvoj infrastrukture, dodatno jačanje mreže i stvaranje virtuelnih prostora za čuvanje podataka, što utiče na razvoj velikog broja usluga i mogućnosti.

U Evropskoj komisiji odlučeno je da domena .eu mora pružati jednake mogućnosti za sve jezike koji se upotrebljavaju u državama članicama.
Pri registraciji internet domene .eu pojedinci i firme od 10. decembra mogu koristiti sve znakove sva 23 službena jezika Evropske unije. Tako Slovenci mogu upotrebljavati Č, Ć, Ž, Bugari ćirilicu u domenama, a Grci i Kiprani će moći koristiti grčki alfabet u adresama sajtova. Česi su do sada, na primer, mogli upotrebljavati samo 27 od 42 znaka svoje abecede, Litvanci 23 od 32.

Ovo će se svakako odraziti i na SEO tako da će biti zanimljivih pomeranja u Google rezultatima kod korisnika iz zemalja kojih se promena tiče. I svakako, mnogo više novih registracija domena. Za upit “Turistični vodič” recimo, svakako će Turističnivodič.eu imati prednost u odnosu na Turisticnivodic.eu, naravno ukoliko su ostali faktori jednaki.

Inače, do sada je registrovano više od tri miliona .eu domena, a mesečno se registruje između 60 i 70 hiljada. Domena .eu je četvrta najpopularnija domena sa geografskim kodom. Ispred nje su samo domene .de za Nemačku, .uk za Veliku Britaniju i .nl za Holandiju. Ujedno je domena .eu deveta najčešće upotrebljavana domena na svetu.

Branislava Gajić, direktorka subotičke kompanije Infostud, proglašena je jednom od najuspešnijh poslovnih žena našavši se u monografiji “Najuspešnije poslovne žene Srbije – prvih 50″, kao jedini menadžer kompanije koja se bavi isključivo Internet poslovanjem. Knjiga je pripremljena pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije a javnosti je predstavljena u četvrtak, 2. jula, u realizaciji izdavačkih kuća Publikum i PaunPress. S obzirom da je Branislava sa svojih 29 godina i najmlađi dobitnik ovogodišnje nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“, koje tradicionalno dodeljuje Udruženje poslovnih žena, dobijena priznanja pokazatelj su brzog rasta kvaliteta i sve većeg značaja koncepta Internet biznisa u Srbiji.
U samoj monografiji “Najuspešnije poslovne žene Srbije – prvih 50″ Branislava Gajić komentariše razvoj domaćeg Internet sektora:
“Ulaskom ADSL-a, elektronsko poslovanje u Srbiji je konačno počelo da dobija potrebnu Internet infrastrukturu i polako, ali stalno raste broj korisnika Interneta. Sledeća bitna stvar treba da bude zaživljavanje plaćanja preko Interneta i, kada se to desi, elektronsko poslovanje će imati još plodnije tlo za razvoj. Ono što je sada potrebno jeste da se pokrene veći broj dobrih sajtova, koji će, osim visoke posete, imati i izgrađen poslovni sistem i biti samoodrživi. Dobra stvar elektronskog poslovanja jeste i to što ono u dobroj meri može da se vodi i iz manjih gradova i time doprinosi decentralizaciji privrede”.
O unapređenju sve boljoj tržišnoj poziciji firmi usmerenih na elektronsko poslovanje svedoči i činjenica da su, osim Gajićeve, mesto u monografiji dobile još dve žene koje dolaze iz oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija – Diana Gligorijević, suvlasnica kompanije “TeleGroup” i Branka Radovanović, suvlasnica preduzeća “PStech” iz Beograda.

Inače, monografija je zamišljena kao zbirka dobrih primera iz prakse ženskog preduzetništva i menadžmenta, prikazanih kroz intervjue sa 50 uspešnih žena iz sveta biznisa. Na osnovu postavljenih kriterijuma, svih 50 poslovnih žena je glasalo i odabralo tri najbolje među njima, a to su art direktor kompanije Mona, Nada Momirović, generalni direktor Dunav osiguranja, Milenka Jezdimirović, i direktor bolnice Bel medic, Jasmina Knežević.

Nesvakidašnje situacije kod kreativnih ljudi obično pospešuju nove ideje. Ma kakve to situacije bile. Evo, i Svinjski grip (aka Meksički grip, aka Američki grip, aka H1N1) je dizajnere motivisao da pripreme neobične maske koje ovih dana viđamo (za sada samo u vestima) na licima ljudi. Lepe, ružne, smešne, zanimljive, korisne, nekorisne ali moderne, …
Tokijsko rešenje maski protiv gripa.
Grip-Dizajn eksperiment Irine Blok sa maskama.
Gomila maski za H1N1 na Gizmodu

profil na GetaFreelancer.com

• Nemojte propustiti da postavite sliku. To može biti ili vaša slika ili logo (za vaš nadimak na GetaFreelancer.com, logo vaše agencije, ili slično). Bitno je da slika bude odlično grafički odrađena, naročito ako planirate da bidujete za projekte vezane za grafiku (webdizajn, grafički dizajn, photoshop, logo, baneri). Ako je u pitanju logo, neka bude nešto najbolje što umete da odradite, ako je fotografija, obradite je sa par efekata i lejera u fotošopu da i na njoj pokažete šta znate.

• U profilu upišite od kada se bavite kompjuterima, internetom, koliko dugo se bavite konkretno time šta je vaša oblast (dizajn, PHP, Excell, programiranje, …). Navedite neke uspehe ako ih imate ali ne pišite nikako adrese bilo kakvih sajtova jer to nije dozvoljeno. Zbog bilo kakvih adresa ili mejlova datih u javnost mogu vas brisati sa sajta. Davanje kontakata je dozvoljeno samo nakon što dobijete posao pa poslodavcu privatnom porukom možete poslati kontakt.

Bidovanje (konkurisanje za konkretan projekat)

• Bidujte najpre na projektima koji imaju oznaku “trial” (imaju sličicu ). To su ponude kupaca kojima je to prva kupovina i na koju mogu da se prijave samo članovi koji takođe još uvek nemaju fidbek). Obzirom da svi koji konkurišu nemaju fidbek, svima je to prvi posao, manja je konkurencija i realnije je da ćete dobiti projekat. Ako ne ide, ili u vašoj oblasti nema dovoljno trial projekata, konkurišite i na ostale naravno.

• Koliko da tražite? U početku tražite što manje. Mnogo važnije je da dobijete dobre kritike koje će kasnije budući poslodavci videti. Tek kada sakupite nekoliko zvezdica, onda ćete razmišljati o većoj zaradi za svaki posao.

• Kada unosite vreme za koje ćete završiti projekat, trudite se da ne bude predugo u odnosu na druge, idealno je što kraće, ali budite realni. Mnogo opasnije je da dobijete posao i zakasnite sa izradom, ne ispoštujete termin, dobijete lošu kritiku, nego da ne dobijete posao.

• U polju za opis ponude, napišite kraći tekst ponude koji sadrži neku reč o konkretnom poslu. Dobro je da poslodavac vidi da ste zaista pročitali njegovu ponudu jer ima dosta ljudi i agencija koje konkurišu na sve iz određene oblasti ne čitajući šta se traži. Ima i botova koji automatski daju ponude. Eto još jednog plusa po čemu se možete razlikovati u masi ponuda.

• Nakon što posaljete bid, pošaljite PM kupcu sa nekim konkretnijim predlogom, pitanjem za pojašnjenje, ili ako vam ne treba mnogo da odradite predložak za to šta on traži možete mu poslati i to. Uz PM se može poslati dokumenat, ali samo jedan, te pripremite svoj portfolio kao jpg za te situacije i pošaljite ga. Više pažnje se obraća na ponude koje su propraćene i privatnom porukom od onih bez nje. A to je i prilika da pokažete reference, makar u slici. Naravno, vez vinih urlova zbog pravila.

Provizija

Nakon što vam kupac plati, GetaFreelancer.com vam naplaćuje proviziju. Provizija je 10% ili 5 dolara, u zavisnosti šta je veće. Provizija za “Gold članove” je 3% ali tu se plaća mesečna članarina od 19.95 dolara mada o tome razmišljajte tek kada posao krene, odradite par poslova i ustalite bar tri projekta mesečno.

Ne odustajte

Na GetaFreelancer sajtu viđam dosta članova/provajdera koji ili ne pokušaju da biduju, da se prijavljuju za poslove ili pokušaju par puta, ne budu uzabrani i odustanu. Velika greška. GetaFreelancer vam daje mogućnost da konkurišete na 15 poslova + po 1 za svaki mesec koliko ste član, mesečno. Dakle, prvog meseca imate mogućnost da konkurišete za 15 poslova, dok trećeg meseca imate 18 bidova (15 + 3 zbog 3 meseci članstva). Iskoristite ceo broj. I teško da će se desiti da dobijete posao baš prvi put. Moguće ali moguće je da prođe neko vreme dok ne uđete u štos, dok vas neko ne angažuje. Upornost će se isplatiti.

EBay, američka onlajn aukcijska kuća, ponudila je 1,2 milijarde dolara za preuzimanje južnokorejskog konkurenta Gmarket.

Operater najposećenijeg internet sajta za aukcije saopštio je da je dogovorio kupovinu 67% akcija u Gmarketu, i uskoro će poslati službenu ponudu u vrednosti od 24 dolara po akciji. eBay će nakon realizacije te transakcije spojiti poslovanje svoje južnokorejske ispostave “Internet Auction” sa Gmarketom, čime će udvostručiti prodaju u Južnoj Koreji i izgraditi start za dalje širenje u Aziji.

Inače, Južna Koreja je šesto najveće tržište online trgovine na svetu, nakon SAD-a, Nemačke, Velike Britanije, Kine i Japana.

Analitičari smatraju da je širenje na južnokorejsko tržište ispravan potez eBaya koji se u zadnjem kvartalu suočio sa padom prodaje od 16%, dok je Gmarket u prošloj godini ostvario rast prodaje od 25% na 210 miliona dolara.

ušteda zahvaljujući internetu u ekonomskoj krizi

Recimo da sva javna preduzeća, lokalne samouprave, ustanove, svi koji se finansiraju iz republičkog, pokrajinskog ili lokalnog budžeta imaju internet. Konstantan, gde nije potrebna prevelika brzina, tako da se ADSL, kablovski ili bežični internet može koristiti za nekih 1500 dinara mesečno. Koje uštede može on doneti adekvatnim, konstantnim i pametnim korišćenjem?

ušteda na telefonu i faksu

Po nekim mojim iskustvima, prosečni računi za telefon u javnim preduzećima su od 5 do 15 hiljada dinara. Neka prosek bude 10.000. Ako zanemarimo činjenicu da je više od polovine utrošeno na privatne razgovore (što nije tema ovog teksta), veći deo poslovnih razgovora se svodi na objašnjavanje činjenica koje se mogu iskazati pismenim putem. Dakle, mejlom. U razgovoru školskog pedagoga sa policijom, psihologa Centra za socijalni rad sa psihijatrom iz bolnice, policijskog inspektora sa javnim tužiocem, opisuju se pacijent, osumnjičeni, govori o prethodnom iskustvu, daju saveti. Sve to se u dosta slučajeva može napisati u mejlu, a ostaje i trag o tome, što kasnije može takođe koristiti. Ako se samo jedna petina razgovora ne obavlja telefonom već se razmena informacija obavlja mejlom, eto uštede od 2 hiljade dinara svakog meseca. Kada govorimo o faksu, 90% faksova se može slati mejlom, ali neka uđe i to u tih 2.000.

ušteda na gorivu

Odlasci do banke za prenos novca, do Uprave za trezor po izvod, nisu potrebni (osim u izuzetnim slučajevima) ako se koristi elektronsko bankarstvo. Dosta banaka ovu uslugu već nudi, Uprava za trezor, bar koliko ja znam, još uvek ne. Dakle, uz malo truda, moguće je ove svakodnevne “šetnje” takođe preseliti u “virtuelni svet” i uštedeti po par kilometara i po pola sata dnevno. U delu sa telefonima pomenuo sam saradnju srodnih institucija, tu su i odlasci do dobavljača za račun, do kupca za predračun, i tu se odlazi autom od jedne do druge firme kako bi se neki papir odneo ili doneo, što je često smešno i nepotrebno. Recimo da se svakog radnog dana posao odradi preko interneta umesto da službeni auto pređe samo 4 kilometra. To je 100 kilometara mesečno. 7 litara goriva. Zaokružimo na manje – 600 dinara.

ušteda na seminarima

Naravno da “živi” seminari imaju svoju draž i prednosti upoznavanja “tet a tet”. Ali u uslovima ekonomske krize, mora se i to svesti na minimum. Naročito imajući u vidu da seminari službenicima javnih ustanova mahom služe da vide neko turističko mesto, odmore malo, a poneko doživi i “neko veoma privatno zadovoljstvo” . Firme o kojima pričamo šalju po par radnika na seminare, savetovanja i slične aktivnosti u proseku jednom u dva meseca. Cena samog seminara je otprilike jednaka ceni onlajn seminara koji postoje i kod nas za mnoge oblasti. Za one konkretne teme za koje ne postoji onlajn varijanta, nadležna ministarstva mogu veoma lako to da organizuju. Dakle, štedi se prevoz do mesta seminara, i troškovi smeštaja i ishrane za, neka bude dve osobe, mada ih je često i više. Seminari se organizuju uglavnom u Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku, Zlatiboru. Prosek kilometara za dolazak možemo reći da je 150. I povratak – 300. 21 litar goriva, 1800 dinara. Pun pansion je u najmanju ruku 3000 din. Dve osobe puta dva dana, 12.000. Ukupno po seminaru – 13.800. Pošto je, rekli smo, prosek jedan seminar u dva meseca, ušteda za firmu je 6.900 dinara mesečno.

ušteda na službenom glasniku

Ovo nije velika stavka mesečno po firmi, ali ništa nije nebitno kada se kasnije vidi kolika je ušteda to na republičkom nivou. Naime, po cenama Službenog glasnika vidimo da je godišnja pretplata na elektronsko umesto na štampano izdanje za 1.100 dinara manja. Obzirom da škole recimo, uzimaju i Prosvetni Pregled, zaokružićemo mesečnu uštedu na 100 dinara.

ostale uštede zahvaljujući internetu

Ostale moguće uštede na nekim troškovima koje imaju neke ali ne sve javne firme/preduzeća ne bih sada računao ali sigurno bi još dodatno smanjile troškove raznih budžeta. Mislim recimo na plaćanje kablovske televizije (postoji i internet televizija i to besplatna), kupovina dnevne štampe vs internet izdanja, i slično.

ukupna ušteda zahvaljujući internetu u ekonomskoj krizi

Telefon i faks – 2000. Gorivo 600. Seminari 6.900. Službeni glasnik 100. Ukupno – 9.600. Internet nas košta 1500, dakle svaka firma bi uštedela 8100 dinara. Uzmimo da prosečna opština u Srbiji ima po jednu poštu, Telekom, Dom zdravlja, EPS ispostavu, MUP, sud, naravno opštinsku upravu, katastar nepokretnosti, komunalno preduzeće, vrtić, Centar za socijalni rad, biblioteku, tri škole. Neke opštine imaju i fakultete, neke domove učenika, domove za stare, kulturne centre, pozorišta, televizije,i još štošta. Ali obzirom da neke druge nemaju te dodatne usluge, recimo da u proseku opština ima još po dve od tih dodatnih institucija. Dakle, to je 17 firmi. Ušteda je 137.700 dinara. U Srbiji ima 168 opština, što znači da se u javnim preduzećima i ustanovama koje su na budžetu u Srbiji iskoristi potencijal interneta, mesečna ušteda na nivou države bi mogla da bude oko 23.133.600 dinara. I nije zanemarljiva cifra. A dostići je, to je i lako i teško. Zavisi ko iz kog ugla posmatra.