Svetsko tržište usluga testiranja kompjuterskog softvera nastavlja rast i procenjuje se da će do 2013. dostići vrednost od 56 milijardi dolara, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, pokazala je studija koju je izradila konsultantska firma Ovum.

Sve više kompanija seli svoje usluge testiranja u inostranstvo, autsorsuje posao, kako se sve češće kaže. Indija tu učvršćuje svoju poziciju najpopularnije destinacije.

“Oba tržišta, i ono usluga testiranja dodeljenih podizvođačima i onih koje kompanije sprovode same, doživeće rast u sledeće četiri godine, ali ne vrtoglavom brzinom kao u protekle četiri godine”, ističe Ovum.

“Uprkos tom usporavanju, usluge testiranja zabeležiće ukupnu godišnju stopu rasta od 9,5% u razdoblju od 2008. do 2013, višu od većine drugih tržišta usluga vezanih za informatičku tehnologiju”.

Kompjuterski softver testiraju same kompanije ili specijalizovane firme, radi procene njihovih mogućnosti, ali i otkrivanja grešaka, uključujući moguće bagove.

Alexander Simkin, viši analitičar Ovuma i autor ovog izveštaja, ističe da Indija po kvalitetu pruženih usluga hvata korak s evropskim i severnoameričkim firmama za testiranje, uz znatno niže cene.

“Indijske firme koje pružaju usluge testiranja nekada su konkurisali isključivo niskim cenama. No, to se menja i sada se tamošnje firme penju u lancu vrednosti i nude iste mogućnosti kao i severnoameričke i evropske kompanije”, kazao je, dodavši da, kako je snažan rast potražnje doveo do manjka stručne radne snage u Indiji, moglo bi doći do selidbe sve većeg broja radnih mesta u toj industriji u druge jeftinije zemlje, poput Kine, Malezije i zemalja severne Afrike.

ušteda zahvaljujući internetu u ekonomskoj krizi

Recimo da sva javna preduzeća, lokalne samouprave, ustanove, svi koji se finansiraju iz republičkog, pokrajinskog ili lokalnog budžeta imaju internet. Konstantan, gde nije potrebna prevelika brzina, tako da se ADSL, kablovski ili bežični internet može koristiti za nekih 1500 dinara mesečno. Koje uštede može on doneti adekvatnim, konstantnim i pametnim korišćenjem?

ušteda na telefonu i faksu

Po nekim mojim iskustvima, prosečni računi za telefon u javnim preduzećima su od 5 do 15 hiljada dinara. Neka prosek bude 10.000. Ako zanemarimo činjenicu da je više od polovine utrošeno na privatne razgovore (što nije tema ovog teksta), veći deo poslovnih razgovora se svodi na objašnjavanje činjenica koje se mogu iskazati pismenim putem. Dakle, mejlom. U razgovoru školskog pedagoga sa policijom, psihologa Centra za socijalni rad sa psihijatrom iz bolnice, policijskog inspektora sa javnim tužiocem, opisuju se pacijent, osumnjičeni, govori o prethodnom iskustvu, daju saveti. Sve to se u dosta slučajeva može napisati u mejlu, a ostaje i trag o tome, što kasnije može takođe koristiti. Ako se samo jedna petina razgovora ne obavlja telefonom već se razmena informacija obavlja mejlom, eto uštede od 2 hiljade dinara svakog meseca. Kada govorimo o faksu, 90% faksova se može slati mejlom, ali neka uđe i to u tih 2.000.

ušteda na gorivu

Odlasci do banke za prenos novca, do Uprave za trezor po izvod, nisu potrebni (osim u izuzetnim slučajevima) ako se koristi elektronsko bankarstvo. Dosta banaka ovu uslugu već nudi, Uprava za trezor, bar koliko ja znam, još uvek ne. Dakle, uz malo truda, moguće je ove svakodnevne “šetnje” takođe preseliti u “virtuelni svet” i uštedeti po par kilometara i po pola sata dnevno. U delu sa telefonima pomenuo sam saradnju srodnih institucija, tu su i odlasci do dobavljača za račun, do kupca za predračun, i tu se odlazi autom od jedne do druge firme kako bi se neki papir odneo ili doneo, što je često smešno i nepotrebno. Recimo da se svakog radnog dana posao odradi preko interneta umesto da službeni auto pređe samo 4 kilometra. To je 100 kilometara mesečno. 7 litara goriva. Zaokružimo na manje – 600 dinara.

ušteda na seminarima

Naravno da “živi” seminari imaju svoju draž i prednosti upoznavanja “tet a tet”. Ali u uslovima ekonomske krize, mora se i to svesti na minimum. Naročito imajući u vidu da seminari službenicima javnih ustanova mahom služe da vide neko turističko mesto, odmore malo, a poneko doživi i “neko veoma privatno zadovoljstvo” . Firme o kojima pričamo šalju po par radnika na seminare, savetovanja i slične aktivnosti u proseku jednom u dva meseca. Cena samog seminara je otprilike jednaka ceni onlajn seminara koji postoje i kod nas za mnoge oblasti. Za one konkretne teme za koje ne postoji onlajn varijanta, nadležna ministarstva mogu veoma lako to da organizuju. Dakle, štedi se prevoz do mesta seminara, i troškovi smeštaja i ishrane za, neka bude dve osobe, mada ih je često i više. Seminari se organizuju uglavnom u Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku, Zlatiboru. Prosek kilometara za dolazak možemo reći da je 150. I povratak – 300. 21 litar goriva, 1800 dinara. Pun pansion je u najmanju ruku 3000 din. Dve osobe puta dva dana, 12.000. Ukupno po seminaru – 13.800. Pošto je, rekli smo, prosek jedan seminar u dva meseca, ušteda za firmu je 6.900 dinara mesečno.

ušteda na službenom glasniku

Ovo nije velika stavka mesečno po firmi, ali ništa nije nebitno kada se kasnije vidi kolika je ušteda to na republičkom nivou. Naime, po cenama Službenog glasnika vidimo da je godišnja pretplata na elektronsko umesto na štampano izdanje za 1.100 dinara manja. Obzirom da škole recimo, uzimaju i Prosvetni Pregled, zaokružićemo mesečnu uštedu na 100 dinara.

ostale uštede zahvaljujući internetu

Ostale moguće uštede na nekim troškovima koje imaju neke ali ne sve javne firme/preduzeća ne bih sada računao ali sigurno bi još dodatno smanjile troškove raznih budžeta. Mislim recimo na plaćanje kablovske televizije (postoji i internet televizija i to besplatna), kupovina dnevne štampe vs internet izdanja, i slično.

ukupna ušteda zahvaljujući internetu u ekonomskoj krizi

Telefon i faks – 2000. Gorivo 600. Seminari 6.900. Službeni glasnik 100. Ukupno – 9.600. Internet nas košta 1500, dakle svaka firma bi uštedela 8100 dinara. Uzmimo da prosečna opština u Srbiji ima po jednu poštu, Telekom, Dom zdravlja, EPS ispostavu, MUP, sud, naravno opštinsku upravu, katastar nepokretnosti, komunalno preduzeće, vrtić, Centar za socijalni rad, biblioteku, tri škole. Neke opštine imaju i fakultete, neke domove učenika, domove za stare, kulturne centre, pozorišta, televizije,i još štošta. Ali obzirom da neke druge nemaju te dodatne usluge, recimo da u proseku opština ima još po dve od tih dodatnih institucija. Dakle, to je 17 firmi. Ušteda je 137.700 dinara. U Srbiji ima 168 opština, što znači da se u javnim preduzećima i ustanovama koje su na budžetu u Srbiji iskoristi potencijal interneta, mesečna ušteda na nivou države bi mogla da bude oko 23.133.600 dinara. I nije zanemarljiva cifra. A dostići je, to je i lako i teško. Zavisi ko iz kog ugla posmatra.

U vreme kada je internet ušao u svaku poru društva i svačiji život, u gradu Reinbachu kraj Bonna nemačka vojska se priprema za novi tip ratovanja – digitalno ratovanje.

Nemački general Friedrich Wilhelm Kriesel komandant je jedinice drugačijih nemačkih ratnika, obrazovanih na Bundeswehrovim odeljenjima za IT, koji nove ratne metode uvežbavaju na kompjuterima – svom glavnom oružju. Njegov je zadatak istrenirati jedinicu sastavljenu od 76 vojnika-hakera za cyber rat.

Mnoge su svetske vlade prepoznale uništavanje kompjuterskih sistema ili ometanje elektronskog poslovanja u nekoj državi, smetnji rada vlade, banaka, ali i nuklearnih postrojenja, kao ključan deo ratovanja u budućnosti. Zapadni obaveštajci i vojni stručnjaci uvereni su pritom da su neprijatelji, kao i u doba Hladnog rata, na istoku – u Rusiji i Kini.

U proleće 2007. banke, vladine agencije i političke stranke u Estoniji napadnute su u cyber svetu, Estonci tvrde od strane Rusije. Baltička republika poznata po svom elektronskom poslovanju bila je nakratko u potpunosti offline i postala tako prvo poprište IT rata. Osim u Estoniji, takvi su napadi zabeleženi i na Gruziju prošle godine, u jeku sukoba s Rusijom, a i u Kirgistanu.

Nemačke su obavještajne službe prijavile cyber napade iz Kine na nekoliko nemačkih ministarstava i vladu u pokušaju da se otkriju poverljive informacije. Navodno su 2007. kineski hakeri postali tako uporni u svojim pokušajima industrijske špijunaže da je kancelarka Angela Merkel otvoreno zatražila od kineskih diplomata za vreme njihove posete Nemačkoj da se sa tim prestane.

Kompjuterske mreže su najranjivija infrastruktura i zato bi mogle biti glavna meta terorista, tvrde i američki stručnjaci koji već godinama upozoravaju na mogući “elektronski Pearl Harbor”, “digitalni 11. septembar” ili “Cybergeddon”. Američki stručnjaci u svom izveštaju Kongresu navode kako upravo Kina “agresivno razvija svoje ratne cyber veštine i tehnologiju” i kako bi “uskoro mogla biti u značajnoj prednosti” pred drugim nacijama. Mediji su već objavljivali vesti o cyber ratovima među islamističkim grupama na Bliskom istoku.

Svi ti incidenti otvorili su čitav niz pitanja o tome radi li se zaista o ratu, opravdava li takav napad odgovor i hoće li uskoro sve vlade trebati sopstvene kadrove i tehnologiju za obranu i napade u cyber svetu. Usijane rasprave na sastancima NATO-a ipak do sada nisu dale odgovor na pitanje trebaju li se cyber napadi tretirati kao oružani napadi.

Nemačka je vlada u međuvremenu odobrila nacrt zakona kojim bi se pojačala sigurnost državnih informacija i komunikacijskih kanala o kojem će uskoro raspravljati Bundestag. Nemački bi hakeri-ratnici, pak, uskoro trebali biti osposobljeni za cyber obranu, ali i napade.

93% firmi ima pristup internetu. U tom pogledu idealan je Island gde svih 100% firmi sa 10 i vise zaposljenih ima pritup internetu. Odmah iza njega su Norveska i Finska sa 99% i Danska sa 98%. Na zacelju je Rumunija sa 67 procenata.
Kada je rec o brzom internetu, i tu je Island prvi sa 99%, pa Spanija, Francuska i Finska sa 92%. Manje od 60% firmi koje imaju brz internet su jedino u Rumuniji (44%), Litvaniji (56%) i Poljskoj (59%).

Ovo istrazivanje nam daje i podatke koliko firmi ima svoj sajt. Ukupno to je 64% firmi a prednjace Danska sa 87%, Svedska 86% i Holandija sa 85%. Na svojim sajtovima, kataloge sa cenama proizvoda ima 57% EU firmi koje vec imaju sajtove. Tu su Madjarske firme ispred ostalih (cak 87%) te zatim Litvanija (81%). Na svim tim sajtovima, onlajn narucivanje i rezervacija je moguca na 26% sajtova (Norveska 43%, Island 41%). Opciju onlajn placanja nudi 10% sajtova gde je Litvanija otisla najdalje – 39%. Svaka cetvrta firma koja ima svoj sajt trazi i radnike preko oglasa i formulara za prijavljivanje onlajn. U Holandiji je to gotovo polovina firmi (49%) a u Norveskoj 46%. Italija je tu najslabija sa 11%.

Kompletne rezultate ovog istrazivanja mozete dobiti direktno na sajtu Eurostat-a.

Na programiranju iPhone aplikacija da se i odlicno zaraditi. Tako Steve Demeter, programer tvorac Trism igrice za Iphone, koja kosta 5 dolara, u prvih 2 meseca na njoj je ostvario profit od 250.000 dolara.
Shane Vitarana prodaje svoj Drum Kit muzicki softver za iPhone po ceni od 1 dolar. U proseku dnevno ima oko 500 kupaca.

Fakulteti su takodje shvatili znacaj Iphone-a i aplikacija za njega, kao i poslovnu priliku, te su poceli da uvode posebne predmete i kurseve za razvoj iPhone aplikacija. Medju prvima je Stenford Univerzitet sa svojim kursom za razvoj iPhone softvera. Apple je u tu svrhu razvio citav Univerzitet Program gde nudi fakultetima razne vrste pomoci u organizovanju ovakvih kurseva.

—

–

Zadnjih dana video sam par sajtova koji su krenuli sa promocijom na nekim socijalnim mrezama, forumima … prerano. Pa resih da napisem ovaj tekst o tome kada je pravo vreme da se krene sa promocijom. Ili bolje, pre kog vremena nikako ne kretati sa oglasavanjem, buzz-om i slicno. Ako imate blog, nikako pre no sto napisete desetak postova. Za forume, dok u svakom subforumu nema desetak tema sa priblizno toliko postova. Krenuli ste sa onlajn prodavnicom. Dok imate 2, 3 proizvoda ne promovisite se. Veoma lose deluje kada neko vidi negde na netu vasu reklamu, poziv na uclanjenje, pricu o njemu, ode do vas i vidi takoreci prazan sajt. Da ne govorimo o “lorem upsum” sajtovima. A vidjam i takve. Znam, nestrpljivost je tu, sve se hoce sto pre, i ja sam bio takav. Ali redosled mora da se zna da nebi bilo razocarenja kod posetilaca koji nikada vise nece doci na vas sajt i kada zaista krene sa radom.

*****************************************************
For your security, never access the e-gold website
via hypertext links in e-mail!
*****************************************************

Medjutim, neiskusni korisnik, pre no sto dodje do tog dela vec je naisao na link za koji se ocekuje da bude mamac.

Dakle, NIKADA ne klikcite na bilo koji link u mejlovima koji vam stizu od Egolda! Ako mislite da nesto vazno trebate da uradite na svom Egold nalogu, ukucajte e-gold.com direktno u browser da se ulogujete.