Pokazatelji razvijenosti tržišta osiguranja u 2010. godini smanjeni su u odnosu na 2008. godinu, kad su se osetili prvi uticaji krize na sektor osiguranja, pa je premija po glavi stanovnika dostigla u 2010. godini 97 USD ili 73 evra, naspram 113 USD ili 80 evra u 2008. godini, a udeo premije u BDP-u je smanjen sa 2 odsto na 1,9 odsto. Ovo kretanje je u skladu sa tendencijama u regionu, gde je uglavnom došlo do pada ovih pokazatelja u 2010. godini u odnosu na 2008. (npr. u navedenim periodima udeo premije u BDP-u u Hrvatskoj je ostao nepromenjen sa 2,8 odsto, u Rumuniji je smanjen sa 1,8 odsto na 1,7 odsto, a u Bugarskoj sa 2,7 odsto na 2,5 odsto).
Prvi efekti krize odrazili su se na usporavanje rasta kapitala društava za osiguranje, da bi tokom 2009. i 2010. godine došlo do usporavanja nominalnog rasta premije neživotnih osiguranja, tj. do njenog realnog pada, ali uz nastavak trenda nominalnog i realnog rasta premija životnih osiguranja, kao i tehničkih rezervi i bilansne sume. U 2011. godini se nastavlja isti trend kretanja premije neživotnih osiguranja. U poređenju sa raspoloživim podacima za zemlje u okruženju kao što su Mađarska, Slovenija, Rumunija i Hrvatska, može se zaključiti da za sada Srbija ima povoljnije kretanje ukupne premije.
Imajući u vidu navedeno, primetno je da većinu zemalja u okruženju karakteriše nedovoljna razvijenost ovog segmeta finansijskog tržišta, kao i da se pozicija Srbije za sada u tom svetlu može posmatrati kao zadovoljavajuća, ali sa prostorom za značajan napredak. Takođe, važno je istaći da je čak i u uslovima svetske finansijske krize sektor osiguranja poslovao pozitivno u periodu od 2008. do 2010. godine.

Broj društava za osiguranje u stranom vlasništvu je u prethodnom periodu značajno povećan (sa 5 u 2004. godini na 21 u 2011. godini), s tim što je 2007. godina bila „tačka preokreta“ kada je njihov broj premašio broj društava u domaćem vlasništvu. Kao posledica, te godine su i učešća svih značajnih kategorija kao što su broj zaposlenih, bilansna suma, ukupna premija, premija neživotnih osiguranja društava u stranom vlasništvu – zabeležila pretežna učešća u ukupnim navedenim kategorijama.
Što se tiče premije životnih osiguranja, društva za osiguranje u stranom vlasništvu bila su lider u čitavom posmatranom periodu od 2004. godine do danas. Trenutno od 13 društava koja se bave životnim osiguranjem, čak 12 je u stranom vlasništvu. Dok tradicionalno najveći značaj u životnom osiguranju imaju proizvodi u okviru osiguranja života za slučaj smrti i doživljenja (mešovito osiguranje), koji su uz proizvode dopunskog osiguranja od nezgode i osiguranja života sa tačno utvrđenim rokom isplate u 2010. godini činili 86 odsto ukupnog broja zaključenih ugovora životnog osiguranja i 83 odsto ukupne premije životnog osiguranja, na tržištu su se pojavili novi proizvodi kao što su proizvodi osiguranja života sa opadajućim osiguranim sumama, koji se plasiraju prilikom zaključivanja ugovora o kreditu sa bankom, kao i proizvodi dopunskog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.
Raznovrsnost potreba potencijalnih osiguranika motiviše društva za osiguranje da rade na daljem razvoju proizvoda osiguranja i redizajniranju postojećih koji će na što bolji način zadovoljiti te potrebe. Osim na razvoju modela za povećanje obima prodaje, društva će – ako žele da budu uspešna – morati da rade na očuvanju efikasnosti u rešavanju šteta, pripremi za novi koncept adekvatnosti kapitala, vršenju run-off analiza dovoljnosti rezervacija i drugo.

Toshiba, jedna od najvećih kompanija u računarskom sektoru, pokreće prvu regionalnu komunikacijsku kampanju kojom promoviše jedinstveni garancijski paket pod nazivom “Garancija bez obzira na sve“. To podrazumeva nov korporativni blog , niz kratkih onlajn filmova, angažovanje blogera, aktivnosti na Facebooku i razni promotivni programi.
Goran Kurt, marketing menadžer za jugoistočnu Evropu i Izrael Centralnoevropskog sektora za kompjuterske sisteme, kaže: “Nova kampanja podržava našu strategiju putem koje želimo da ljudi shvate da, bez obzira što su Toshiba laptopovi oduvek poznati po svojoj pouzdanosti i kvalitetu, želimo da budemo sigurni da se iskustvo naših korisnika neće ni na koji način izmeniti”.
Garancija zadovoljstva omogućava korisniku da radi i igra se, a u slučaju da nije potpuno zadovoljan kupljenim laptopom, može da ga vrati u roku od dve nedelje od kupovine.
Pokriće slučajne štete omogućava zamenu ili popravku laptopa ukoliko se slučajno ošteti u roku od godinu dana.
Uz Pokriće krađe Toshiba daje korisnicima isti ili odgovarajući laptop ako je originalni ukraden u roku od godinu dana.
Sa Pokrićem nezaposlenosti korisnicima koji kupe Toshiba laptop biće vraćen novac u slučaju da iznenada izgube posao u prvoj godini nakon kupovine i pružiće im priliku da zadrže kupljeni model kao deo dogovora.
Besplatna “Garancija bez obzira na sve” važi za svaki novi kupljeni Toshiba laptop. Da bi dobili ovu garanciju, korisnici moraju da prihvate pravila i uslove i registruju svoju novu mašinu sedam dana nakon kupovine na adresi www.nomatterwhatguarantee.com za standardnu Toshiba garanciju i “Garanciju bez obzira na sve”.
“Garancija bez obzira na sve” uvedena je pre godinu dana, u pravo vreme, u ekonomskoj situaciji. Ovim potezom smo dodatno učvrstili poziciju Toshibe kao pouzdane robne marke među partnerima i krajnjim korisnicima. Naši kupci mogu uvek da se osećaju sigurno kada kupuju Toshiba laptop”, izjavio je Adrijan Vazdar, biznis menadžer za region Jadrana kompanije Toshiba Europe GmbH.
Nova regionalna kampanja traje do 11. aprila 2010. i obuhvata sledeće zemlje: Bugarsku, Hrvatsku, Kipar, Grčku, Izrael, Maltu, Rumuniju, Srbiju i Sloveniju. Kampanju na regionalnom nivou je izradio McCann Worldgroup Rumunija: McCann Erickson, Universal McCann, MRM WorldWide, McCann PR i Momentum.

Na zapadu, gde institucija osiguranja pokriva sve šire oblasti života, postoji i osiguranje kod freelance poslova. Naime, frilenseri koji rade sa velikim klijentima, obavezno potpisuju ugovore pre početka posla i gde se radi sa većim ciframa, mogu napraviti grešku omaškom ili tzv “višom silom” – odštampaju se katalozi sa greškom u tekstu, ne ispoštuje se rok zbog nestanka struje, kvara na računaru, omaškom se na sajt stavi pogrešna slika na bitnom mestu, … Ove stvari se mogu desiti i malim igračima ali kada se ne ispoštuje ugovor sa velikim klijentom, mora se isplatiti šteta. E, tu stupa na scenu osiguranje. Kuće kao što su Axis osiguranje ili Xtreme osiguranje nude osiguranje od sličnih grešaka frilenserima. Premije su od $450 do $1500 godišnje a pokrivaju se štete od $100.000 pa naviše. Kolika će se premija plaćati zavisi od više faktora (koliki je rizik od greške, kolike štete se mogu prouzrokovati, koliki su prihodi u prethodnoj godini, …).
Za ovaj tip osiguranja je već ustaljen termin “Errors and Omission” osiguranje.

Svetsko tržište usluga testiranja kompjuterskog softvera nastavlja rast i procenjuje se da će do 2013. dostići vrednost od 56 milijardi dolara, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, pokazala je studija koju je izradila konsultantska firma Ovum.

Sve više kompanija seli svoje usluge testiranja u inostranstvo, autsorsuje posao, kako se sve češće kaže. Indija tu učvršćuje svoju poziciju najpopularnije destinacije.

“Oba tržišta, i ono usluga testiranja dodeljenih podizvođačima i onih koje kompanije sprovode same, doživeće rast u sledeće četiri godine, ali ne vrtoglavom brzinom kao u protekle četiri godine”, ističe Ovum.

“Uprkos tom usporavanju, usluge testiranja zabeležiće ukupnu godišnju stopu rasta od 9,5% u razdoblju od 2008. do 2013, višu od većine drugih tržišta usluga vezanih za informatičku tehnologiju”.

Kompjuterski softver testiraju same kompanije ili specijalizovane firme, radi procene njihovih mogućnosti, ali i otkrivanja grešaka, uključujući moguće bagove.

Alexander Simkin, viši analitičar Ovuma i autor ovog izveštaja, ističe da Indija po kvalitetu pruženih usluga hvata korak s evropskim i severnoameričkim firmama za testiranje, uz znatno niže cene.

“Indijske firme koje pružaju usluge testiranja nekada su konkurisali isključivo niskim cenama. No, to se menja i sada se tamošnje firme penju u lancu vrednosti i nude iste mogućnosti kao i severnoameričke i evropske kompanije”, kazao je, dodavši da, kako je snažan rast potražnje doveo do manjka stručne radne snage u Indiji, moglo bi doći do selidbe sve većeg broja radnih mesta u toj industriji u druge jeftinije zemlje, poput Kine, Malezije i zemalja severne Afrike.

Branislava Gajić, direktorka subotičke kompanije Infostud, proglašena je jednom od najuspešnijh poslovnih žena našavši se u monografiji “Najuspešnije poslovne žene Srbije – prvih 50″, kao jedini menadžer kompanije koja se bavi isključivo Internet poslovanjem. Knjiga je pripremljena pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije a javnosti je predstavljena u četvrtak, 2. jula, u realizaciji izdavačkih kuća Publikum i PaunPress. S obzirom da je Branislava sa svojih 29 godina i najmlađi dobitnik ovogodišnje nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“, koje tradicionalno dodeljuje Udruženje poslovnih žena, dobijena priznanja pokazatelj su brzog rasta kvaliteta i sve većeg značaja koncepta Internet biznisa u Srbiji.
U samoj monografiji “Najuspešnije poslovne žene Srbije – prvih 50″ Branislava Gajić komentariše razvoj domaćeg Internet sektora:
“Ulaskom ADSL-a, elektronsko poslovanje u Srbiji je konačno počelo da dobija potrebnu Internet infrastrukturu i polako, ali stalno raste broj korisnika Interneta. Sledeća bitna stvar treba da bude zaživljavanje plaćanja preko Interneta i, kada se to desi, elektronsko poslovanje će imati još plodnije tlo za razvoj. Ono što je sada potrebno jeste da se pokrene veći broj dobrih sajtova, koji će, osim visoke posete, imati i izgrađen poslovni sistem i biti samoodrživi. Dobra stvar elektronskog poslovanja jeste i to što ono u dobroj meri može da se vodi i iz manjih gradova i time doprinosi decentralizaciji privrede”.
O unapređenju sve boljoj tržišnoj poziciji firmi usmerenih na elektronsko poslovanje svedoči i činjenica da su, osim Gajićeve, mesto u monografiji dobile još dve žene koje dolaze iz oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija – Diana Gligorijević, suvlasnica kompanije “TeleGroup” i Branka Radovanović, suvlasnica preduzeća “PStech” iz Beograda.

Inače, monografija je zamišljena kao zbirka dobrih primera iz prakse ženskog preduzetništva i menadžmenta, prikazanih kroz intervjue sa 50 uspešnih žena iz sveta biznisa. Na osnovu postavljenih kriterijuma, svih 50 poslovnih žena je glasalo i odabralo tri najbolje među njima, a to su art direktor kompanije Mona, Nada Momirović, generalni direktor Dunav osiguranja, Milenka Jezdimirović, i direktor bolnice Bel medic, Jasmina Knežević.

Twitter ne koriste samo pojedinci već i ozbiljne kompanije. Tako uspostavljaju i održavaju kvalitetan odnos sa postojećim ali i potencijalnim klijentima. Evo spiska velikih firmi koje imaju i redovno održavaju svoje Twitter naloge. Na čelu je Zappos sa više od 650.000 followera.

Zappos Zappos

Whole Foods WholeFoods

JetBlue jetblue

Starbucks Starbucks

Southwest Airlines SouthwestAir

American Apparel AmericanApparel

Ford ScottMonty

Marvel Entertainment Marvel

Dunkin Donuts DunkinDonuts

Comcast ComcastCares

Red Cross RedCross

Anthony Bourdain-No Reservations NoReservations

Chevrolet AdamDenison

TV Guide TVGuide

Playboy playboy

Chicago Bulls chicagobulls

San Diego Chargers chargers

Marriott MarriottIntl

Home Depot HomeDepot

Kodak kodakCB

Humane Society of the US HumaneSociety

Alaska Airlines AlaskaAir

Travel Channel travelchannel

Paramount Pictures ParamountPics

Smithsonian Institute Smithsonian

Dell RichardAtDell

Portland Trailblazers pdxtrailblazers

Intuit Intuit

Sega sega

Carnival Cruise Lines CarnivalCruise

General Motors GMBlogs

Luxor Hotel LuxorLV

Baskin Robins BaskinRobins

DirecTV DIRECTV

Hertz ConnectByHertz

Popeye’s Chicken PopeyesChicken

AT&T ATTNews

Honda Alicia_at_Honda

Pop Cap Games popcap_games

Wachovia Wachovia

Tyson Foods TysonFoods

Detroit Pistons DETPistons

Rubbermaid Rubbermaid

Harley Davidson HarleyDavidson

H & R Block HRBlock

Pepsi pepsi

Bizarre Foods bizarrefoods

March of Dimes marchofdimes

Build-a-Bear buildabear

Bigelow Tea BigelowTea

Christian Coalition ccoalition

GoDaddy GoDaddyGuy

Scottrade Scottrade

“Mislim da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera.”

- Tomas Vatson, predsednik IBM-a, 1943.

“640k je više nego dovoljno za bilo kog korisnika.”

- Bil Gejts, 1981

“Obzirom da kalkulator ENIAC ima 18 000 vakumskih cevi i teži 30 tona, kompjuteri u budućnosti će možda imati manje od 1000 vakumskih cevi i težiće samo tonu i po.”

- Popularna mehanika, 1949.

“Putovao sam po celoj zemlji, pričao sam sa najvećim stručnjacima i mogu da tvrdim da je obrada podataka hir koji neće da potraje ni godinu dana.”

- Odgovorni urednik Poslovnih knjiga, 1957.

“Ali … to ničemu ne služi.”

- Inženjer u odseku IBM-a za razvoj, 1968. godine, komentarišući otkriće mikročipa.

“Ne postoji ni jedan razlog zašto bi neko želeo kompjuter u kući.”

- Ken Olson, predsednik i osnivač kompanije Digital Equipment Corp., 1977.

“Otisli smo u Atari i rekli: “Imamo neke fantastične ideje, šta mislite da nas finansirate? Ili, mi ćemo da vam ih damo. Dajte nam samo platu, i mi ćemo raditi za vas na tom projektu.” Nisu pristali. Onda smo otišli u Hewlett-Packard, a oni su rekli: “Hej, ne trebate nam. Nemate čak ni fakultet.”

- Stiv Džobs, osnivač kompanije “Apple”, pokušavajući da zainteresuje Atari i HP za njegov i Voznijakov personalni računar.

Gary Vaynerchuk, vlasnik sada već poznatog sajta Winelibrary TV, pre nekog vremena ponudio je besplatnu dostavu za sve narudžbine novih mušterija (Geri inače prodaje vina). Kao kanale za svoju novu kampanju odabrao je bilbord, mini brošuru i Twitter.

bilbord kampanja

Bilbor izrađen za ovu kampanju postavljen je na veoma prometnom mestu u NjuDžersiju. Troškovi su iznosili 7.500 dolara. Zahvaljujući bilbordu dobio je 300 novih mušterija.

mini brošura

Napravljena je luksuzna brošura na četiri lista sa kuponima za besplatnu dostavu. Brošura je poslata poštom na veliki broj adresa. Troškovi štampanja i slanja izneli su 15.000 dolara. Na ovaj način, Winelibrary TV je dobio 200 novih mušterija.

Twitter

Gary Vaynerchuk na Tviteru ima 38.000 ljudi koji ga prate. Poslao je poruku o kampanji sa pozivom za nove, potencijalne klijente. Ispostavilo se da je Twitter bio najisplativiji. Ta kampanja nije koštala ništa a samo na taj način dobijeno je 1.800 novih kupaca.

EBay, američka onlajn aukcijska kuća, ponudila je 1,2 milijarde dolara za preuzimanje južnokorejskog konkurenta Gmarket.

Operater najposećenijeg internet sajta za aukcije saopštio je da je dogovorio kupovinu 67% akcija u Gmarketu, i uskoro će poslati službenu ponudu u vrednosti od 24 dolara po akciji. eBay će nakon realizacije te transakcije spojiti poslovanje svoje južnokorejske ispostave “Internet Auction” sa Gmarketom, čime će udvostručiti prodaju u Južnoj Koreji i izgraditi start za dalje širenje u Aziji.

Inače, Južna Koreja je šesto najveće tržište online trgovine na svetu, nakon SAD-a, Nemačke, Velike Britanije, Kine i Japana.

Analitičari smatraju da je širenje na južnokorejsko tržište ispravan potez eBaya koji se u zadnjem kvartalu suočio sa padom prodaje od 16%, dok je Gmarket u prošloj godini ostvario rast prodaje od 25% na 210 miliona dolara.

John Andrews iz Masačuseca je čovek koji za promociju svog restorana itekako koristi internet. Pre svega, tu je sajt restorana urađen u WordPress softveru, dakle blog osnova, i apdejtuje se novim postovima gotovo svakodnevno. Bira se “mušterija dana” i objavi post sa slikom i kratkim tekstom o toj mušteriji, postavljaju fotografije specijaliteta, objavljuju promocije i sve novosti vezane za restoran.

Džonov restoran takođe ima i svoju Facebook grupu koja trenutno broji 42 fana.

Restoran ima i svoj Twitter nalog koji prati 298 tviteraša. Za komšije i ljude koji povremeno odu u restoran, Twitter može zaista biti koristan. On na Twitteru objavljuje popuste za svoju ketering službu

objavljuje popuste na pojedina jela ako u restoranu pomenete da ste za popust čuli na Twitteru, ili pojašnjava šta je šta iz jelovnika. Odgovara potencijalnim i postojećim mušterijama direktno:

Sve u svemu, odličan primer korišćenja interneta u poslovanju malog restorana koji tako dobija sve više zadovoljnih mušterija.