U vreme kada je internet ušao u svaku poru društva i svačiji život, u gradu Reinbachu kraj Bonna nemačka vojska se priprema za novi tip ratovanja – digitalno ratovanje.
Nemački general Friedrich Wilhelm Kriesel komandant je jedinice drugačijih nemačkih ratnika, obrazovanih na Bundeswehrovim odeljenjima za IT, koji nove ratne metode uvežbavaju na kompjuterima – svom glavnom oružju. Njegov je zadatak istrenirati jedinicu sastavljenu od 76 vojnika-hakera za cyber rat.
Mnoge su svetske vlade prepoznale uništavanje kompjuterskih sistema ili ometanje elektronskog poslovanja u nekoj državi, smetnji rada vlade, banaka, ali i nuklearnih postrojenja, kao ključan deo ratovanja u budućnosti. Zapadni obaveštajci i vojni stručnjaci uvereni su pritom da su neprijatelji, kao i u doba Hladnog rata, na istoku – u Rusiji i Kini.
U proleće 2007. banke, vladine agencije i političke stranke u Estoniji napadnute su u cyber svetu, Estonci tvrde od strane Rusije. Baltička republika poznata po svom elektronskom poslovanju bila je nakratko u potpunosti offline i postala tako prvo poprište IT rata. Osim u Estoniji, takvi su napadi zabeleženi i na Gruziju prošle godine, u jeku sukoba s Rusijom, a i u Kirgistanu.
Nemačke su obavještajne službe prijavile cyber napade iz Kine na nekoliko nemačkih ministarstava i vladu u pokušaju da se otkriju poverljive informacije. Navodno su 2007. kineski hakeri postali tako uporni u svojim pokušajima industrijske špijunaže da je kancelarka Angela Merkel otvoreno zatražila od kineskih diplomata za vreme njihove posete Nemačkoj da se sa tim prestane.
Kompjuterske mreže su najranjivija infrastruktura i zato bi mogle biti glavna meta terorista, tvrde i američki stručnjaci koji već godinama upozoravaju na mogući “elektronski Pearl Harbor”, “digitalni 11. septembar” ili “Cybergeddon”. Američki stručnjaci u svom izveštaju Kongresu navode kako upravo Kina “agresivno razvija svoje ratne cyber veštine i tehnologiju” i kako bi “uskoro mogla biti u značajnoj prednosti” pred drugim nacijama. Mediji su već objavljivali vesti o cyber ratovima među islamističkim grupama na Bliskom istoku.
Svi ti incidenti otvorili su čitav niz pitanja o tome radi li se zaista o ratu, opravdava li takav napad odgovor i hoće li uskoro sve vlade trebati sopstvene kadrove i tehnologiju za obranu i napade u cyber svetu. Usijane rasprave na sastancima NATO-a ipak do sada nisu dale odgovor na pitanje trebaju li se cyber napadi tretirati kao oružani napadi.
Nemačka je vlada u međuvremenu odobrila nacrt zakona kojim bi se pojačala sigurnost državnih informacija i komunikacijskih kanala o kojem će uskoro raspravljati Bundestag. Nemački bi hakeri-ratnici, pak, uskoro trebali biti osposobljeni za cyber obranu, ali i napade.